Још се може чути – чист рачун дуга љубав! Да ли то још увијек важи? Можда није корисно у свим животним околностима, али, у браку, на овим просторима вјеројатно јесте.

Поклоне родитељи дјетету стан за десети раођендан. По завршетку факултета ступи у брак. Након неколико година заједничког живота односи се поремете до те мјере да више заједно не могу. За дјецу се договоре, ту нису имали проблема. Али, кад је постављено питање имовине, ствари се искомпликују управо у вези стана. У судском поступку други брачни друг тврди и доставља уговор о даровању стана управо том брачном другу након склапања брака. Први брачни друг признаје на суду да јесте његов потпис на даровном уговору али да се не сјећа кад је потписао. Донијета је првостепена, па другостепена одлука, па опет првостепена и тако...

Разне ситуације могу наступити у вези имовине кад се поремете међусобни односи у браку. Да до тог не дође корисно је прије скалапања брака размислити о предбрачном уговору и тако за убудуће ријешити питање имовинских односа у браку.

Овај правни институт у иностранству је уобичајен. Код нас је уведен у новије вријеме. Старије особе сматрају га лошим почетком брачне заједнице из разлога што, на неки начин, прејудицира распад брака односно да слаби брачну заједницу. Млађе особе склоније су склапању предбрачног уговора. Иако се брак сматра емотивном институцијом, није на одмет прије склапања брака размислити и о имовинским односима. У случају развода наступају изузетно трауматичне ситуације у вези са остваривањем права на имовину стечену у току трајања брака. Бракоразводне парнице знале су трајати изузетно дуго. Догађале су се невиђене околности у вези расподјеле имовине, па чак и скидања плочица из купатила.

Вјеројатно многи будући брачни другови имају неко сазнање у свом окружењу о проблемима који настају приликом раставе брака. Често трошкови премаше вредност имовине која је предмет судског спора. Добро је подсјетити на животно искуство остварено прије нас, а то је: Бољи је минимални договор него дебела парница.

Иако се у правилу брак склапа из љубави, поборници сматрају корисним склапање предбрачног уговора чак и у циљу одржања повјерења и љубави. У том случају унапријед је доста тога познато. Нема несигурности и страха у браку што су често непријатељи очувања брачне заједнице. Ако је љубав узрок склапању брака, а то значи да је љубав извјесна, чему би извјесност о начину разрјешења имовинских односа слабила брачну везу. Логично је да везу управо учвршћује сазнање о посљедицама раставе брака. Може се са вјеројатношћу тврдити да су брачни другови предбрачним уговором смањили количину неизвјесности и страхова, чиме су, по мом мишљењу, на тај начин умањили значајан дио неспоразума који често подкопавају стабилност брачних односа као узрок и продукт љубави.

Законом је прописано да се брачним уговором могу уредити иновинскоправни односи на постојећој или будућној имовини, с тим да се склапа у писаном облику, а потписи брачних дугова морају бити овјерени. Учинак овог уговора према трећим особама је од значаја ако је уписан у земљишнокњижну евиденцију.

Распитујући се о посљедицама брачних спорова – бит ћете ближе предбрачном уговору!