Насловна страна

О нама

Крајишки бисери

Изворна група Традиција

Правни савети

Фото галерија

Видео галерија

Преузми

Наши пријатељи

Контакт
 
 

19. март 2010.

ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК
У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ

За оставитеља који је живио у Републици Хрватској мјесно је надлежан суд у Републици Хрватској на чијем је подручју оставитељ у вријеме смрти имао пребивалиште (оставински суд), а ако оставитељ у вријеме смрти није имао пребивалиште у Републици Хрватској, мјесно је надлежан суд на чијем је подручју оставитељ у то вријеме имао боравиште у Републици Хрватској, прописао је Закон о насљеђивању и Закон о измјени Закона о насљеђивању („Народне новине“, бр. 48/03 и 163/03). У вези појашњења што се сматра пребивлаиштем а што боравиштем, прочитајте одговарајуће текстове на овом сајту.

Ако оставитељ у вријеме смрти није имао ни пребивалиште ни боравиште у Републици Хрватској, мјесно је надлежан суд на чијем се подручју налази претежни дио оставине у Републици Хрватској.

Према пропису оставински поступак се покреће по службеној дужности кад суд прими смртовницу или извод из матице умрлих (извод из матичне књиге умрлих), односно с њима изједначену исправу.

Уобичајено се саставља смртовница, јер, кад нека особа умре или буде проглашена умрлом, матичар надлеђан за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих саставит ће смртовницу и доставити је суду, или је предати особи на чији је захтјев саставио смртовницу. Смртовница се саставља на темељу података из матице умрлих, података добивених од сродника умрлог, од особа с којима је умрли живио те од других особа које их могу пружити.

Из описаног се може закључити да је за покретање оставинског поступка неопходно прибавити умрлицу на темељу које надлежни матичар саставља смртовницу која је јавна исправа и служи суду за покретање оставинског поступка по службеној дужности.

Ако је оставитељ умро у иностранству потребно је прибавити извод из матичне књиге умрлих на прописаном међународном обрасцу.

Ако је оставинском суду предана непотпуна смртовница или само извадак из матице умрлих, он ће на записник у оставинској расправи утврдити све податке које треба садржавати смртовница.

Садржај смртовнице је прописан Законом, а да би била потпуна, осим цјеловитих података о оставитељу, мора садржавати и податке о брачном, изванбрачном другу, подацима осталих сродника који би могли бити позвани на насљедство било темељем закона или опоруке, мјесту гдје се налази имовина коју је оставио оставитељ и другим подацима.

Позив за оставинско рочиште односно расправу, осим неопходних података и времену одржавања, садржи становите поуке насљедницима у вези оставинског поступка, као нпр. да насљедници требају у вези некретнина које чине оставинску имовину оставитеље, донијети земљишнокњижни извадак који није старији од шест мјесеци, рјешење о насљеђивању оставитеља, уговор о откупу стана уз приједлог за упис у земљишне књиге, потврду управе гробља о праву кориштења гробља, штедну књижицу или текући рачун, одрезак од мировине, прометну дозволу од аутомобила, уговор о дионицама, оружани лист, исправе о удјелу у трговачком друштву, доказ о другим правима, тражбинама и сличним документима путем којих се доказује постојање и власништво имовине оставитеља која би требала ући у оставинску масу.

Позив обично садржи и упозорења насљедницима да су дужни на рочиште донијети ваљану особну исказницу или путовницу, као и ОИБ (Особни идентификацијски број), или да насљедници могу до окончања оставинског поступка доставити овјерену писмену насљедничку изјаву дану код суда према мјесту пребивалишта-боравишта, јавног биљежника или за држављане Републике Хрватске у иноземству при конзуларном или дипломатско-конзуларном представништву, тако да у изјави треба навести прихваћа ли се насљедник насљедства, уступа ли неком од сунасљедника или се одриче насљедства које му припада по закону или опоруци, те тражи ли нужни дио, а наџивјели брачни или изванбрачни друг тражи ли брачну стечевину, као и да одрицање од насљедства не може бити дјеломично, нити под увјетом, а вриједи и за потомке оног који се одриче, ако изричито не изјави да се одиче само у своје име.

Обично у упозорењу пише да је особа која располаже писменом опоруком или исправом о усменој изјави посљедње воље, дужна је одмах по примитку позива за рочиште доставити суду односно јавном биљежнику у конкретном поступку и назначити имена и адресу свједока усмене опоруке, односно уколико с тим исправама не располаже, саопћити код кога се исте налазе.

Често на крају стоји упозорење о посљедицама уколико позвани насљедник не приступи на рочиште или не даде овјерену изјаву, а уредно позван, да ће се у том случају о његову праву одлучити према подацима којима располаже, узимајући у обзир писане изјаве које стигну до доношења одлуке, тј. да се прихваћа насљедства на основу закона или опоруке, да опоруку признаје као истиниту и правоваљану и слично.

Овом приликом ваља указати на прописано да особа која је ваљано дала изјаву да прихваћа насљедство, не може се насљедства више одрећи, с тим да ће суд приликом давања изјаве о одрицању од насљедства упозорити насљедника да се може одрећи насљедства само у своје име, или у име својих потомака.

Што се тиче одрицања од насљедства ваља указати да се насљедник може одрећи насљедства јавно овјеровљеном изјавом или изјавом даном на записник код суда до доношења првоступањске одлуке. Ово одрицање вриједи и за потомке онога који се одрекао, ако одрицатељ није изричито изјавио да се одриче само у своје име. За насљедника који се одрекао у своје име сматра се као да никад није био насљедник. Ако су одрицатељеви потомци малољетни, за ово одрицање није потребно одобрење тијела (органа) надлежног за послове скрибништва (старатељства). Одрицање не може бити дјеломично ни под увјетом и исто се не односи на накнадно пронађену имовину, док се одрицање у корист одређеног насљедника сматра изјавом о уступању свога насљедног дијела.

У вези опоручног насљеђивања мишљења сам да за потребе самог поступка није потребно овдје писати више него што се односи на усмену изјаву посљедње воље, обзиром да се често у позиву за оставинску расправу позивају насљедници да назначе имена и адресе свједока усмене опоруке. Што се тиче чувања изјаве о усменој опоруци, указујемо на одредбу којом је прописано да ће пригодом узимања изјаве свједока усмене опоруке суд, односно јавни биљежник настојати утврдити изјаву опоручитељеве воље, а испитат ће и околности од којих зависи ваљаност усмене опоруке. Опорука је ваљана ако је састављена у складу Закона, а то значи да је опоручитељ очитовао своју посљедњу вољу усмено пред два истодобно присутна свједока само у изванредним околностима због којих није у стању опоручити ни у једном другом ваљаном облику, с тим да престаје вриједити кад протекне 30 дана од престанка изванредних околности у којима је направљена.

У позиву се помиње термин нужни дио, а исти се односи на нужне насљеднике. Наиме, нужни насљедници су оставитељеви потомци, његова посвојчад и њихови потомци те његов брачни друг, док су оставитељеви родитељи, посвојитељи и остали предци нужни насљедници само ако су трајно неспособни за рад и немају нужних средстава за жувот, и то само у случају кад су по законском реду насљеђивања позвани на насљедство. Нужни дио потомака, посвојчади и њихових потомака те брачног друга износи једну половицу, а нужни дио осталих нужних насљедника једну трећину од онога дијела који би сваком поједином од њих припао по законском реду насљеђивања.

Обитељским законом („Народне новине“, бр. 116/03., 17/04., 136/04. и 107/07) је дефинисано да је брачна стечевина имовина коју су брачни другови стекли радом за вријеме трајања брачне заједнице или потјече из те имовине, тако да су у једнаким дијеловима сувласници у брачној стечевини, ако нису другачије уговорили. Невјеста и женик, односно брачни другови могу брачним уговором друкчије уредити своје односе у погледу брачне стечевине.

Обзиром да су питања постављена од стране особа које живе ван подручја Републике Хрватске, и чији су преци умрли у иностранству, умјесто закључка, мишљења смо да је могуће покренути оставински поступак из земље боравишта односно пребивалишта препорученим поднеском одасланим надлежном матичару у Републици Хрватској, уз приложен одговарајући доказ надлежног органа о чињеници смрти на прописаном међународном обрасцу. У поднеску је потребно тачно назначити имена и адресе потенцијалних насљедника као и приложити доказе о имовини односно правима која пријављујете у насљедну масу.

Уколико морате прибавити неке информације од надлежног матичног уреда у Републици Хрватској, препоручујемо да на сајту надлежног Министарства управе пронађете податке о надлежном матичару, и то на www.uprava.hr

У сваком случају за информације у држави боравишта у иностранству као држављанин Републике Хрватске можете се обратити Дипломатској мисији или конзуларном уреду Републике Хрватске. Телефон и остале податке можете потражити на сајту Министарства вањских послова Републике Хрватске: www.mvpei.hr

Приредио: Шиме Бјелановић, дипл. правник
 

| Насловна страна | О нама | Крајишки бисери | Изворна група Традиција | Правни савети | Фото галерија | Видео галерија | Преузми | Линкови | Контакт |
Copyright © 2008-2010.  Завичајно удружење Крајишника Никола Тесла.  Сва права задржана.