Парастосом у цркви Светог Рафаила Банатског у Пландишту обележено је 28 година од прогона и страдања Срба Крајшника

Парастос у цркви Светог Рафаила Банатског у Пландишту

И ове године у Пландишту је, у организацији Завичајног удружења Крајишника „Никола Тесла“, у суботу, 5. августа 2023. године, у цркви Светог Рафаила Банатског служењем парастоса обележено 28 година од прогона и страдања Срба Крајишника. Парастос је служио месни парох Стефан Јовичић.

Парастсу су присуствовали прогнани Срби Крајишници, функционери Општине Пландиште (председник и заменик председника Скупштине општине Љубомир Ракић и Владан Младеновић), чланови Удружења инвалида рада Општине Пландиште и други грађани.

Након слућења парастоса, парох Стефан Јовичић је, бираним речима, подсетио присутне на све неправне и страдање српског народа на тим просторима као и невино пострадале децу, жене и старе који су тог. 5 авруста пре 28 година били у колони, која је нападнута, а која је тражила спас.

Затим се присутнима на парастосу обратио Никола Везмар, председник ЗУК „НиколаТесла“, истакавши да је тешко време иза нас, изразивши жељу да се више никада не понови не само српском роду већ ниједном народу. Везмар је напоменуо да је прогон и страдања Срба у злогласној операцији „олуја“ најтрагичнији дан у новијој историји, сваке године га достојанствено обележавамо и са пијететом се односимо према невино пострадалим, а страдали су само зато што су били Срби православне вере. На жалост у току ратат 1991. До 1995. године живот је изгубио велики број људи, претежно цивила, велики број се и данас води као нестали.

Веритас

Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге А БиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање 7:1 у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК). Народ западне Крајине, њих преко 220.000, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу српску “сеобу”, на исток браћи по вјери и нацији. И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске (РС).

На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 557 (29%) женa, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.262 (67%) лица, док се на евиденцији несталих води још 631 (33%) лицe, од чега 476 (75%) цивила, међу којима 242 (51%) женe.