У Пландишту обележена 21. годишњица прогона и страдања Срба из Рeпублике Српске Крајине и 75 година од почетка геноцида над Србима у НДХ

Парастос у цркви Светог Рафаила Банатског

И ове године, на парастосу у цркви Светог Рафаила Банатског а потом и меморијалној академији у Културном центру, окупили су се Крајишници и други грађани општине Пландиште да би одали почаст страдалима у акцији "Олуја" која је многе оставила без најближих, њихових кућа и имања. Парастос је служио отац Недељко Јанковић

"Ево ми се за ових 21 годину колико смо овде у Србији, односно овде у Пландишту, трудимо да макар толико колико можемо да одамо почаст нашим жртвама, страдалом народу који је страдао на правди Бога." - казао је Никола Везмар, председник Завичајног удружења Крајишника "Никола Тесла", које сваке године у Пландишу организује обележавање овог трагичног догађаја.

Парастосу и академији присуствовали су и председник општине Пландиште Јован Репац и земеник председника општине Пландиште Горан Доневски. У изјави за медије, Репац је истакао да треба праштати али никако не и заборавити оно што се десило: "Ово је пре свега један тужан дан, сећање, 21 година је прошла од како су прогани Срби и не-Срби који су се удружили уз Србе, и то је заиста тежак дан за нас. Имали смо у Бусијама пре два дана велики парастос. Видели сте ту је био и премијер Вучић, ту је био господин Додик, било је много народа и то једноставно мора да се обележи и не сме да се заборави. Људски је праштати, као што отац Недељко каже црква нас учи да опраштамо и само велики људи опраштају. И то јесте тако. Али никако не смемо да заборавимо то све. Ми овде на територији општине Пландиште имамо много националности, и ми никада нисмо имали проблем да ли је неко Мађар, Румун, Србин, Ром, Хрват, сви смо сложно и заједно живели, и тако ћемо и даље живети, и стога шаљемо ту поруку о једном јединству. Али кажем опет не смемо да заборавимо оно што се десило и морамо сваке године да се окупимо и да одамо почаст овим жртвама."

Милан Мудрић је из Лике дошао 1995. са осам чланова породице: "Банат ме прихватио, становао сам приватно, сад сам рјешио донекле стамбено питање. Смјештени смо у Вршцу. Приватно се бавим малим приватним бизнисом , повремено успјешно, неуспјешно, и тако... Сјећам се сваког дана простора Републике Српске Крајине, гдје сам одрастао, брда, планина, њива, свог радног мјеста гдје сам радио, и тих људи који су страдали а и који су расељени по цијелом свијету , који се више на једном мјесту никад скупити не могу."

Милош Бајић са Баније поручио је да би поред свих који су интегрисани у Србији требало интегрисати и оне који су остали у завичају и који тамо проживљавају понижења и тешкоће. Чини му се да је та солуција најбезболнија и да се ти сукоби коначно заврше, јер како је истакао "Ако нас тамо нема онда вјероватно неће бити сукоба између нас и Хрвата."

Академија "Ој, Крајино!" у Културном центру

У галерији Културног центра у Пландишту одржана је меморијална академија. У пригодном програму стихове су говорили крајишки песници Милош Кордић и Милош Бајић. Посебну пажу привукло је предавање др Момчила Диклића из Института за европске студије из Београда. Овај историчар бави се истраживањем српско-хрватских односа у авнојевској Хрватској а на академији је говорио о својој најновијој књизи "Светац" која поставља питање може ли Алојзије Степинац бити светац, доказујући какав је то апсурд а све на бази хрватских докумената.

"Постоји документација по читавом свјету и Европи, ја мислим да би то била невиђена погрешка и Ватикана и хрватских структура да се тако нешто направи с обзиром да постоје бројни документи који говоре о ономе шта је он радио, он и његове структуре којима је он био непосредно надлежан. Степинац је иначе духовни отац геноцида, један од пројектаната елиминације српског народа не само у западном Балкану него и Србији. Зашто? Он је још 1934. године у свом тајном дневнику написао колико треба времена да би Србија била католичка, па је чак одредио и број колико свећтеника је потребно да би за 20 година Србија постала католичка" - истакао је Диклић.

Академија у Пландишту и ове године дала је посебан печат двадесет првој годишњици трагедије која је задесила Србе Крајишнике, за тренутак их вратила у завичај и у време великих искушења и на достојанствен начин подсетила њих и друге на дан страдања.