Код београдског насеља Бусије покошен је четврти „Крајишки откос“. У недељу, 16. јуна 2013. године, неколико хиљада људи окупило се на овој спортско-културној манифестацији која има за циљ очување културног наслеђа, обичаја, завичајности и корена крајишких Срба, неговање и ширење пријатељских, родбинских и духовних веза.
Манифестација је одржана поводом светског дана избеглица, a организатор је Коалиција удружења избјеглица у Републици Србији. Министарство културе и информисања Републике Србије и градска општина Земун су покровитељи Четвртог „Крајишког откоса“.
Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника, након чега је, интонирањем химне „Боже правде“, започела церемонија свечаног отварања. Од говорника скупу се најпре у својству домаћина манифестације обратио Никола Везмар, председник организационог одбора. Добродошлицу окупљенима пожелео је и Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији и народни посланик у Скупштини Републике Србије. Након тога присутне су поздравили Небојша Пешић, шеф кабинета председника народне Скупштине Републике Србије, Немања Стевановић, саветник првог потпредседника Владе Републике Србије господина Александра Вучића, Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Дамир Ковачевић, члан Већа општине Земун, коме је и припала част да званично отвори манифестацију. Благослов за одржавање манифестације дао је отац Витомир Тодоровић. Церемонија отварања завршена је косачком здравицом коју је бесједио Гојко Шашић. Програм су водили Ана Радојчић и Гојко Везмар.
Својим присуством манифестацију су подржали и Вилибалд Ерић, посебни саветник министра за културу и информисање Републике Србије, Дејан Матић, помоћник председника општине Земун и Весна Ремовић, саветник у Министарству културе и информисања Републике Србије.
У квалификационом делу такмичења надметала су се 33 косца, који су косили у косидбеном поретку. Такмичење косаца пратио је једанаесточлани жири који је на основу пропозиција и утврђеног система бодовања, вредновао све елементе косачке вештине. Након завршених квалификација, на покошену ливаду, девојке и жене у народним ношњама изнеле су доручак за косце.
У финалу, сваки косац имао је задатак да покоси парцелу широку 5 а дугачку 10 метара. У веома изједначеној конкуренцији међу петнаест финалиста треће место освојио је Милорад Газдић, друго место заузео је Славиша Пуповић а првопласирани, односно победник четвртог „Крајишког откоса“ је Блажо Котлаја. Сва тројица првопласиранх су из Пљеваља (Црна Гора). Награђени су дипломом, одговарајућом медаљом, личком капом са извеженим симболом манифестације и ручним сатом марке „Фестина“. Уметничку слику уље на платну првопласираном косцу поклонио је Славко Самарџија родом из Мркоњића.
Сви косци који су косили на четвртом „Крајишком откосу“ даровани су захвалницама и мајицама. Специјалним наградама даровани су најстарији косац Лука Маљковић (рођен 1936.) и најмлађи косац Марко Стојановић (рођен 1993.).
Вајар у дрвету Славенко Крунић и Милан Подунавац из ливнице „Голија“ на затварању манифестације уручили су вредан поклон домаћину манифестације Николи Везмару. У питању је симбол Крајишког откоса изливен у бронзи и постављен на дуборезом украшено дрвено постоље.
Поред надметања косаца, публика је имала прилику да види и веома богат културно-уметнички програм, уз учешће културно-уметничких друштавам и изворних певачких група. Својим стиховима публици су се представили крајишки песници, а своје вештине приказали су и девојчице и дечаци из каракте клуба „Жандармерија“ из Бусија. У склопу манифестације приређена је и права мала уметничка колонија, где су се делом своје богате колекције представили угледни крајишки сликари и вајари. Такође, присутни су имали прилику да виде и богату изложбу рукотворина, старих предмета који су некада били у употреби, као и штанд са књигама крајишких писаца.
За ове четири године постојања „Крајишки откос“ постао је симбол саборности Срба Крајишника. Као изузетно важна манифестација на културној мапи Србије, „Крајишки откос“ уврштен је у календар Министарства културе и информисања Републике Србије, у области изворног народног и аматерског стваралаштва.
